14. Европска смотра српског фолклора дијаспоре

Домаћин

ТЕМИШВАР ГРАД СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ И КУЛТУРЕ

Темишвар је један од пет најзначајнијих градова Румуније и главни је град румунског Баната. Први се пут помиње још 1177. године. Срби живе у њему непрестано још од краја XIV века. Током векова важио је за главни град историјског Баната и центар и стожер српске духовности у овом крају .

Православна српска епархија темишварска помиње се још у XVI веку, 3 српске православне цркве од којих је једна Саборна, јесу међу најстаријим црквама у Темишвару. Иначе садашњи град има преко 350.000 становника. Овде у разумевању и међусобном поштовању живе и раде Румуни, Мађари, Немци, Срби, Украјинци, Јевреји, Словаци... Темишвар данас има, уз три српске православне цркве, и значајне споменике српске културе. Град јесте један од значајних универзитетских центара Румуније. Има добре саобраћајне везе са Западном Европом и Србијом и развијене туристичке и хотелске капацитете. У непосредној близини града су бројне бање и излетишта. Културне институције раде на четири језика: румунском, мађарском, немачком и српском. Важну улогу имају Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ и Катедра за српски језик при Западном универзитету као и редакције часописа „Књижевни живот“, недељника „Наша реч“, Српске емисије Радио Темишвара, Емисија на српском језику при Темишварском студију ТВ Румуније, као и више приватних радио и ТВ станица. Информисање Темишвараца и Банаћана одвија се на 5 језика.
Културно-уметничка активност има овде дугу традицију. Прва приредба помиње се већ 1753. године, затим је скоро један век градско позориште радило у згради Српског магистрата. Године 1867. основана је Темишварска српска певачка дружина која је нешто касније проширила своју активност са Позоришном дружином и Тамбурашким оркестром. Коло младих Срба, основано 1918. године, имало је у свом саставу тамбурашки оркестар и играчку групу. После другог светског рата основан је Савез српских културно-уметничких друштава, а 1954. године Српски државни ансамбал народних песама и игара. Такође је основано и неколико аматерских друштава попут АКУД „Младост“, КУД „Зора“, Темишварског српског тамбурашког оркестар, Мешовитог хора Српске православне цркве Темишвар-град, који су наставили са активношћу и након насилног гашења Српског државног ансамбла.

Из ове средине поникле су бројне значајне личности попут Доситеја Обрадовића, Димитрија Тирола, Душана Васиљева... А Темишвар је и град младости Милоша Црњанског, овде се школовао и за Темишвар остао везан. У нашем граду су боравили, живели или привремено радили практично сви знаменити људи српске културе - од значајних српских епископа, Вука Караџића, сликара, писаца, уметника, до данашњих дана.
Иначе, Темишвар располаже са више адекватних концертних дворана: Свечана сала Опере и Позоришта са одличном акустиком и са 800 места, Спортска дворана „Олимпија“ са 2.500 места, летња позорница у чувеном Парку ружа са 1.400 седишта, дворана Дома културе студената са 600 места, дворана за приредбе Музичке гимназије, можда са најбољом акустиком у Румунији итд.

ТЕМИШВАР ИСТОРИСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ

Православна Caборна Темишварска Катедрала

Изграђена између 1936.-1946. у мешовитом бизантинском и старом молдавском румунском стилу, храм је освећен 1946. године у присуству свог ктитора, краља Михаја Првог. Носи храм Св. Три Јерарха и Св. Јосифа. Има 11 торњева и висину од 83 м.

Католички Дом

Дом је пројектовао Јожеф Емануел Фишер вон Ерлах и био је изграђен између 1736 и 1754 године. Броји 9 олтара у барокном и рококо стилу, а оргуље у стилу Лудовика XVI-ог представљају имитацију оних из храма Св. Суплиција у Паризу. Овај храм има највећу вредност што се тиче зграда израђених у барокном стилу у Темишвару

Српска Саборна Православна Црква-Темишвар,Град.

Изграђена 1745-1748 год. у неороманском стилу. Године 1791 врши се рестаурације цркве и додата су јој два торња. Иконостас је урадио вајар Михајло Јанић, а иконе, чији је укупан број 52, сликао је Константин Данијел између 1834-1843.

Седиште Српске Православне Епархије из Темишвара

Налази се на Тргу Уједињења, поред Српке Саборне Цркве. Изграђен између 1745-1747 год. у барокном стилу, а током рада на фасади 1905-1906 год. на фасади су урађени елементи специфични та српку архитектуру. У овој згради налази се музеј .......

Српски Храм Св. Ђорђа (Фабрик)

Изграђен прилозима Срба и Румуна из Фабричког кварта 1745-1755 год. Иконостас су сикали Константин Данијел, Сава Петровић и Стефан Тенецки. Храм цркве је Ђурђевдан.

Српска црква у Мехали

Изграђена 1792-1796 год. иконостас представља рад вајара Михајла Јанића, а слике је урадио Никола Алексић год. 1819-1820. Храм цркве је Летњи Свети Никола.

Синагога у кварту Град

Синагога је изграђена 1863-65 године на иницијативу рабина Мауриција Хиршфелда, пројектовао је бечки архитект Игнат Шуман. Зграда храма може прихватити до 3000 душа.

Нова Синагога, Кварт Фабрик

Позната и по имену Маурска Синагога због архитектонског стила у ком је била изграћена, маурски стил. Овај храм је први пут отворио врата 1889 године.

Двор Хуниади.

Изградили су га италиански мајстори између 1307 и 1315 године, да би служио као главно седиште Краљу Каролу Роберту Анжујском. Дворац је добио име по Јовану Хуниадију, који је између 1441 и 1456 добио титулу Темишварског Грофа. 1849. године зграда је била потпуно уништена у великом пожару, данашњи облик, дворац, је добио 1856 године. Од 1946 године Дворац Хуниади служи као седиште Музеја Баната.

Стара зграда општине (слика са зградом и са натписом)

Изграђена на месту једне турске бање између 1731-1734. год. Током времена зграда је доживела више промена. Са десне стране улаза налази се мраморна плоча са натписом на арапски језик.

Барокни Двор

Датира из XVIII века. Низом векова служио је као седиште Тамишким војводама (између XVIII и IX века), седиште гувернера Војводине и Тамишког Баната (1849-1860), седиште Префектуре до 1984 године, а од онда служи као Музеј Уметности

Дескхан / Дејан Палата

Изграђен до 1735 године, био је реконструисан деломично у 1802 години. Био је власништво француске фамилије Де Жан, која је 1744 године добила племићку титулу од царице Марије Терезије, због помоћи у борби против турака.

Фабрика Пива

Прва је фабрика пива са територије данашње Румуније, изграђена 1718 године у Фабричком кварту у Темишвару. Од онда ради непрестано и производи једно од нај квалитетнијих пива у земљи “ Тимишореана”.

Дикастеријална Палата

Изграђен 1850.-1854. године у стилу ренесанс да би служио као седиште гувернеру Баната и Војводине (када је престала изградња провинција није више постојала). Представља копију Палате Строци из Флоренце. Има 3 унутрашње баште, 273 просторија и 365 прозора.

Споменик Светом Јовану Непомуку

Изграђен је на данашњем Тргу Слободе 1756 године, у спомен жртвама куге која је харала овим просторима 1738-1739 године.

Споменик Света Тројица

Подигнут је 1740 године на данашњем Тргу Уједињења, у барокном стилу. Споменик је задужбина једног француског племића и посвећен је жртвама куге.

Бастион “Марија Терезија”

Део је старог темишварског утврђења, изграђен је између 1730 и 1735 године. Утврђење је порушено почетком двадесетих година прошлог века да би се град проширијо.

Јавна Купатила “Нептун”

Изграђена су између 1912 и 1914 године по плановима архитекта Ласла Секелија. Наводно звала су се купатила ” Хунгарија” и требала су заменити бивша турска купатила из кварта Фабрик.

Макрин Дом

Изградио га је Тома Наум Макри, богати темишварски трговац, 1812 године у неокласичном стилу. После његове смрти, власништво зграде припало је његовој ћерки Персиди, удатом за једног србина. Интересантни детаљ ове зграде чине га два турска топа која су закопана са главом на доле, на главном улазу зграде.

Ботаничка Башта

Основана је крајем 60-их година прошлог века, има површину од скоро 9 хектара. Садржи мноштво врста биљака и стабала, једно је од најлепших места у Темишвару.